KAKO DA NAUČITE SVOJ MOZAK DA NE ZABORAVLJA NIŠTA?

Svetski prvak u šahu, Mihail Talj, često se žalio ženi da ga bole noge. Noge su ga bolele zato što je, usled rasejanosti, stalno mešao levu i desnu cipelu. Talj je imao fantastično pamćenje. Njegov mozak je pamtio hiljade svojih i tuđih partija šaha. Pamtio je svaki pojedinačni potez, gde je partija odigrana i ko je igrao. Bio je u stanju da za jednu noć od reči do reči zapamti preko hiljadu stranica teksta. Ali, i pored toga, stalno je zaboravljao koja cipela ide na koju nogu, ili šta treba prvo uraditi u kupatilu, nasapunjati se ili pustiti vodu. Ali, kako da naučite svoj mozak da ne zaboravlja ništa? Zapravo, nikako. Mozak će uvek nešto zaboraviti. Mozak zaboravlja mnogo više nego što pamti. Već tokom prvih sat vremena mozak zaboravlja 60% svih novih informacija. Za deset sati u pamćenju ostaje samo trećina, a za nedelju dana samo petina. I to je odlično. Ako ste nezadovoljni zbog toga što je vaš mozak zaboravan, grešite. Za mozak je veoma važno da zaboravlja, zato što „zaboravljanje“ ima veoma važnu ulogu u njegovom tekućem radu.
Mozak sakuplja mnogo više informacija nego što je potrebno, i neophodno je da se oslobađa od većine njih. Vi, na primer, sedite za stolom i učite engleski. Želite da naučite određen broj engleskih reči. Međutim, zajedno sa tim rečima, mozak pamti kako sedite, na kakvoj stolici, u kom položaju, gde se nalazi šoljica kafe, da li je levo ili desno od udžbenika. Ako vam je vrućina vi otvorite prozor, ako je mračno upalite svetlo, usput se setite da je u kuhinji pregorela sijalica, da treba kupiti novu i zameniti staru. U jednom trenutku pogledate kroz prozor, vidite pticu kako leti – mozak i to zapamti. Prema svim tim pticama, šoljicama, prozorima i prekidačima mozak se odnosi kao prema smeću i baca ih u kantu za smeće. Često tamo završi i informacija da treba kupiti novu sijalicu.
I uopšte, mozak ima veliki broj sopstvenih prioriteta u pogledu toga šta treba da zapamti, a šta da zaboravi. Razvrstavanjem informacija vaš mozak se bavi noću, kada vi spavate. Za to vreme on određuje šta će sačuvati u sećanju, a šta će baciti u kantu za smeće. Ako je nova informacija potpuno suprotna staroj, onda mozak zaboravlja novu, zato što ima više poverenja u staru, proverenu informaciju. Upravo zato vi ne možete da zapamtite svoj novi broj telefona, iako odlično pamtite stari. Ovakve stvari se dešavaju zbog toga, a ne zato što je mozak „zakrečio“.
One informacije na osnovu kojih se menjaju ustaljeni obrasci u vašem malom svetu mozak ceni više nego informacije koje te obrasce ne menjaju. Upravo zato se ne sećate u kakvom je džemperu juče došao na posao vaš kolega, ali se zato odlično sećate da se pre mesec dana nekako mnogo čudno obukao. Emocionalna sećanja, i prijatna i neprijatna, mozak ceni više nego ona neutralna. Zato vi dobro pamtite svadbe ili svađe, a lošije običnu, emocionalnu komunikaciju i događaje.
Sem toga, vaš mozak se neprestano, kako zna i ume, brine za vašu bezbednost. I zato na prvom mestu pamti ono što predstavlja pretnju, dok se ono što ne predstavlja pretnju zaboravlja mnogo lakše. Sećate li se kako ste se jednom opekli u detinjstvu? A da li se, možda, sećate kako ste juče uključili ringlu? Eto, o tome je reč. Verovali ili ne, proces obrade novih informacija u mozgu sastoji se većim delom od zaboravljanja.

Mozak ima tri vrste memorije.
Najpre nove informacije dospevaju u ultrakratkotrajnu memoriju. Većina toga zaboravlja se za samo četvrti deo sekunde! Ostatak dospeva u kratkotrajnu memoriju, koja zaboravlja za dvadeset sekundi. Tek neznatno mali, ali najvažniji deo novih informacija, mozak pohranjuje u dugotrajnu memoriju. Međutim, i ona se sastoji od dva dela – aktivnog i pasivnog. Neprestano su pristupačne samo one informacije koje se nalaze u aktivnom delu dugotrajne memorije. Da bismo izvukli nešto iz pasivnog dela, moramo se potruditi da se toga setimo.
Interesantno je da je, i pored tako stroge cenzure, mozgu potrebna ogromna memorijska zapremina da zapamti informacije koje sakuplja. Prema proceni neurolingviste Tatjane Černigovske, zapremina dugoročne memorije iznosi oko 5,5 petabajta, tj. pet i po miliona gigabajta, ili, jasnije rečeno, oko tri miliona sati serija i filmova. Nije ni čudo što se ponekad treba pomučiti da bismo našli nešto u toj ogromnoj masi informacija. Drugim rečima, zaboravljati, ne sećati se – sve je to apsolutno normalno, naravno, do određenih granica. Svi mi zaboravljamo veliki deo onoga što saznajemo. I to se događa u svim uzrastima, nezavisno od obrazovanja ili intelekta.
Veliki nemački matematičar, David Hilbert, je bio genije. Ogroman deo fundamentalnih ideja u mnogim oblastima matematike pripada njemu. Jednom prilikom, porodica Hilbert je očekivala goste. Sve je bilo spremno, sto postavljen, a onda je Hilbertova žena primetila da je njen muž stavio ne baš prikladnu kravatu. Zamolila je Davida da se presvuče. Hilbert je otišao u spavaću sobu, skinuo kravatu, a zatim odlutao u mislima, po inerciji se svukao i legao da spava.
Nešto slično se dogodilo čuvenom sovjetskom matematičaru, Lazaru Lusterniku. Jednom je Lusternik sa svojom ženom Iraidom otišao u pozorište, ali ne zato što je voleo visoku umetnost, nego zato što je žena insistirala da pođu. U pauzi između dva čina Iraida je zamolila muža da siđe do garderobe, da joj donese maramu. Lusternik je uzeo broj i pošao. Dok je išao, zaboravio je po šta ide. Marama je isparila iz glave obuzete rešavanjem problema nelinearne analize. U garderobi je dao broj, uzeo svoj kaput, obukao se, izašao na ulicu, seo u taksi i otišao kući.
Ipak, može li se nekako uticati na to šta će mozak zapamtiti, a šta zaboraviti? Potpunu kontrolu nad ovim procesom nemoguće je steći. Mozak sam odlučuje koje informacije će da zaboravi, a koje će da pohrani u memoriju, i ne odriče se lako tog svog prava.
Ali, sa mozgom se treba dogovoriti. Da bi se to postiglo, mozgu ne treba nametati svoja pravila, već iskoristiti njegova. Ako želite da poboljšate pamćenje u principu, najvažnije je da spavate dovoljno dugo i u skladu sa svojim hronotipom. Sve nove informacije koje nije stigao da razvrsta dok ste spavali mozak automatski šalje u zaborav. Sem toga, proverite svoju dijetu. Mnoge dijete su za mozak opasnije od lošeg alkohola, zato što se iz ishrane obično prvo izbacuju masti i ugljeni hidrati, pa mozak, lišen glukoze i masnih kiselina koje su mu neophodne za rad, počinje da gladuje i da se muči.
Da li pijete omega-3 masne kiseline? Ne? Počnite! Ali sve je to za opšte poboljšanje pamćenja. A evo i kako zapamtiti nešto konkretno. Ako želite da zapamtite nešto, neku činjenicu ili manju količinu informacija, te informacije možete posebno „obeležiti“, da bi se mozak prema njima odnosio ozbiljnije. Ako želite da zapamtite veliku količinu novih informacija, na primer, da naučite strani jezik ili da se pripremite za ispite, možete primeniti mnemotehniku (pisaćemo o ovoj tehnici detaljnije). I, konačno, možete pojačati svoje pamćenje pomoću specijalnih preparata, koji su sve popularniji (Tanadin neuro). Ali, zbog čega je onda kod nekih ljudi pamćenje šuplje kao sito, dok drugi uvek pamte sve? Iz istih razloga iz kojih jedni ljudi trče brže od drugih: vežba.
Sa pojavom Interneta dobili smo pristup ogromnim skladištima informacija. To nam, s jedne strane, olakšava život, dok s druge strane doprinosi pogoršanju pamćenja. Mnogo je lakše izaći na Internet i tamo pronaći potrebne informacije nego napinjati mozak. Međutim, bez redovnog vežbanja naš mozak se veoma brzo ulenji.
Na primer, grupa neurobiologa sa Univerziteta u Pensilvaniji, pod rukovodstvom profesora Ping Li, utvrdila je da učenje stranih jezika razvija moždane međuneuronske sinapse, pri čemu se anatomske promene uočavaju čak i u mozgu starijih osoba. Izmene su uočene pomoću magnetne rezonance, tako da se zaključak može smatrati objektivnim.
Dovedi svoj mozak u red – jedite kvalitetnu hranu, igrajte stimulativne igre (memorije, karte, sudoku, ukrštene reči), vežbajte, čitajte knjige i probajte da naučite jedan novi jezik. Mozak svakako na svoj način obrađuje i čuva nove informacije, vaše je samo da ga stimulišete i uvek zapošljavate. S vremena na vreme, nagradite ga malo čokoladom.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top