ČIME HRANITI MOZAK?

Kad bi mozak mogao sam da ode do frižidera i da uzme ono što mu se sviđa, hranio bi se slaninom i čokoladom. Zato što mozak najviše od svega na svetu voli masno i slatko, tj. masti i ugljene hidrate. Masti i mozak su veoma bliski rođaci. Mozak se 60% sastoji od lipida tj. masti. Ostalih 40% čine proteinske frakcije i voda.
Masti obezbeđuju mozgu dugoročnu rezervu energije, dok mu brzo gorivo obezbeđuju ugljeni hidrati. Mozak jede veoma mnogo, zato što je on energetski najintenzivniji deo našeg organizma. Mozak čini svega 2–3% mase tela, a troši petinu energije organizma!
Ako želite da smršate, mislite više.
Sem masti i ugljenih hidrata, mozgu su neophodne belančevine. Belančevine unete u organizam se razlažu na aminokiseline, a od aminokiselina se sintetišu neurotransmiteri koji odgovaraju za prenos nervnih impulsa. Zahvaljujući neurotransmiterima, ćelije mozga sarađuju jedna sa drugom i šalju signale svim unutrašnjim organima.
Mozak zna da od ta tri – belančevina, masti i ugljenih hidrata – zavisi njegov rad. Ako ne bude imao belančevina, umaraće se i teško će se koncentrisati, ako ne bude masti, mozak neće moći da obezbedi toplotnu provodljivost svojih tkiva, ako u ishrani ne bude ugljenih hidrata, neće biti goriva za dobijanje energije. Upravo zato mozak najviše na svetu mrzi dijete koje mi koristimo da bismo smršali. To naročito važi za monodijete. Dijete mozgu uskraćuju mogućnost da radi punom parom.
Iz istog razloga mozak ne može da smisli proizvode sa umanjenim sadržajem masti i razne zamene za šećer. Svaki put kada u prodavnici birate između jogurta sa 0,2% i 7% mlečne masti mozak se ukoči od straha, a kada u kafu stavite dve tablete zaslađivača umesto kašičice šećera ili meda, mozak počinje da plače i da moli za milost.
Istraživanja pokazuju da nakon samo nedelju dana dijeta počinje da utiče loše na brzinu rada mozga i na sposobnost koncentracije.
Zato mozak ustaje u svoju odbranu.
Kada vi počinjete da držite neku, recimo, monodijetu, mozak, naravno, ne sedi skrštenih ruku, ne posmatra pasivno kako mu oduzimate hranu. On stupa u akciju, spasavajući sebe i organizam koji mu je poveren svim sredstvima koje ima na raspolaganju. Pre svega, mozak žuri da odbrani zalihe masti. On počinje da odlaže u potkožno masno tkivo čak i onaj minimum koji dobija iz bednog obroka. U tu svrhu mozak raspolaže mehanizmom za usporavanje metabolizma. Mozak ume da uspori sagorevanje kalorija za čitavih 30%. Tako će štedeti energiju sve do prestanka dijete, a onda…
A onda će početi da se ponaša kao da je pušten sa lanca! Prema rezultatima medicinskih istraživanja, 98% ljudi nakon povratka uobičajenom načinu života i ishrane dobijaju više kilograma nego što su imali pre dijete, zato što će mozak, jednom uplašen dijetom, nastaviti da stvara duplo veće rezerve. A masnoću neće raspoređivati ravnomerno po čitavom telu, već u trbušnoj duplji, pored unutrašnjih organa. Mozak ne voli da gladuje i da se muči. Uostalom, ko voli? Ali, pritom, on veoma dobro reaguje na zamenu jednih proizvoda drugima. Mozgu se veoma dopadaju dijete u kojima se zasićene kiseline zamenjuju nezasićenima, a brzi ugljeni hidrati sporima. Jednostavnije rečeno, mozgu se više dopada zdrava hrana.
Međutim, upravo tu između nas i mozga ponekad izbijaju nesuglasice.
Mozak je razuman i racionalan, on vrednuje hranu isključivo po njenim prirodnim vrednostima: objektivno procenjuje procenat aktivnih materija, kaloričnost, zasićenost vitaminima, mikroelementima, flavonoidima, enzimima i drugim korisnim elementima. A mi se, umesto na zdrav razum, češće oslanjamo na modu, autoritet i mišljenje raznih „stručnjaka“. Setite se svih onih zastrašujućih priča o holesterolu, genetski modifikovanim proizvodima i kancerogenima, koje su nas primoravale da ograničavamo svoju ishranu (i ishranu svog mozga), sve do onog trenutka kad bi se ispostavilo da su sve te zastrašujuće priče, zapravo, prazne.
A sećate li se kako su neki proizvodi bili čas štetni, čas korisni, pa opet štetni, i tako ukrug? Za poslednjih trideset godina tamo-ovamo šetali su kafa, čokolada, maslac, jogurt sa smanjenim sadržajem masti, kokice, makaroni, slanina, i još mnogo toga. Srećom, danas se niko više ne bi usudio da iz spiska zdravih namirnica izbaci masnu ribu, crveno vino ili maslac. Ali, zato, za semenke, čokoladu i kokice borba tek predstoji. Za normalan rad mozga, belančevine, masti i ugljeni hidrati su neophodni, ali nisu dovoljni. Mozgu su, pored svega ovoga, jako potrebni i vitamini.
Mozak mnogo voli vitamin A, koji poboljšava i stimuliše pamćenje. Vitamin A (drugi naziv: retinol) se može bez ikakvog problema dobiti iz riblje masnoće, žumanceta, slatke pavlake ili maslaca. Ne želite da unosite maslac? Nema problema, jedite šargarepu. Ona ne goji, a sadrži beta-karoten, od kog organizam ume da napravi vitamin A.
Koliko treba pojesti šargarepi da bismo uneli dnevnu dozu retinola? Nekoliko će biti dovoljno. Samo, ni ne pomišljajte da je jedete sirovu. Mozak vam neće oprostiti tu neslanu šalu.
Organizam ne ume da preuzme beta-karoten iz sveže šargarepe (ili iz soka od šargarepe) i da ga pretvori u retinol. Kada jedemo svežu šargarepu ili pijemo sok od nje, onda beta-karoten iz jedne vodene sredine – ćelija šargarepe, dospeva u drugu vodenu sredinu – naš digestivni trakt, i napušta naš organizam bez ikakvih smetnji. Da bi organizam apsorbovao beta-karoten i pretvorio ga u vitamin A potreban je drugi rastvarač – masnoća, i termička obrada. Svakodnevne dve-tri šargarepe treba obariti ili izdinstati i pojesti zajedno sa biljnim uljem ili bilo kojom drugom masnoćom.
Mozak će biti srećan, garantujem vam.
Sem toga, mozgu su vitalno neophodni vitamini B grupe. Oni mu ne daju da ostari pre vremena i održavaju brzinu njegovih reakcija. Problem je u tome što ovi vitamini ne podnose termičku obradu, a nalaze se upravo u onim namirnicama koje ne možemo da unosimo u svežem obliku. Sve žitarice i mahunarke, svi proizvodi od mesa, jaja, krompir i karfiol veoma su bogati vitaminima B grupe. Ali samo pre susreta sa loncem ili tiganjem. Isto važi i za hleb od integralnih žitarica, koji se smatra najbogatijim izvorom vitamina B grupe. Ali samo do trenutka kada se ubaci u peć. Posle pečenja nema više nikakvih vitamina.
Šta činiti? Evo šta. Hranite svoj mozak semenkama, orašastim plodovima, tvrdim i mekim sirevima, kikirikijem ili proklijalom pšenicom. Sve ove namirnice sadrže mnogo vitamina B, a da ne zahtevaju termičku obradu, tako da svi vitamini dolaze do mozga zdravi i čitavi. Kad bismo pitali mozak koje zablude o vitaminima mu donose najviše štete i mučenja, on bi bez razmišljanja odgovorio: mit o zelenišu, voću i povrću. Ono na čemu se zasniva i zahvaljujući čemu opstaje ovaj mit jeste činjenica da se zasniva na poluistini. Zeleniš, voće i povrće zaista sadrže ogromnu količinu vitamina. Ali samo dok vise na stabljici ili vire iz zemlje.
Zeleniš počinje da gubi vitamine dva sata nakon što se ubere, a u potpunosti ih gubi nakon dva dana. Iz voća i povrća vitamini nestaju brzinom od 30% za mesec dana skladištenja. A najveći je problem što je tokom leta nemoguće napraviti rezervu ovih vitamina za celu zimu, zato što naš organizam ne ume da stvara rezerve vitamina rastvorljivih u vodi. Za ubuduće organizam ume da odlaže samo vitamine rastvorljive u masnoći, a oni mu ionako nisu potrebni u toj meri… Ispada, dakle, da mozak s vremena na vreme upada u ozbiljan deficit, čas jednih materija – zbog naše dijete, čas drugih – zbog toga što verujemo u mitove. A kada bi mozak imao mogućnost da sam krpi rupe u svojoj ishrani, on bi naprosto otišao u apoteku i kupio tamo gotove vitaminske pilule. Čak mu ni ne treba puno – svega jedna kapsula dnevno. I malo slanine i čokolade.
Ako su sve dijete štetne za mozak, kako se onda boriti sa viškom kilograma? Najbolja i najefikasnija dijeta glasi: jesti duplo manje. Inače, ova dijeta se zove „dijeta dugovečnosti“. Apsolutna većina osoba koje doživljavaju duboku starost hrani se upravo tako. To jest, oni jedu sve što žele, ničega se ne odriču, ali jedu malo.
Koji vitamini su korisniji – iz apoteke ili iz prirodnih namirnica? Dobijanje vitamina iz namirnica je veoma komplikovan proces, budući da se vitamini razlažu usled termičke obrade ili skladištenja. Sem toga, treba veoma pažljivo kontrolisati ishranu. Zato, iako se smatra da su vitamini koje dobijamo iz hrane korisniji od onih iz apoteke, većina lekara preporučuje da ne lupamo glavu oko izbora dijete koja bi sadržala sve vitamine koji su potrebni organizmu, već da, naprosto, uzimamo po jednu vitaminsku pilulu 365 dana u godini, nakon što utvrdimo da nemamo alergiju na prehrambene boje i aditive koje sadrže vitamini iz apoteke.
Šta činiti ako mozak počinje da zahteva određenu hranu? Treba ga poslušati i dati mu ono što zahteva. Možda mu je ponestalo materijala za izgradnju tkiva ili za popravku ćelija. Obično, čim nastane deficit, mozak odmah šalje signal, i mi odjednom osetimo neodoljivu potrebu da popijemo šolju kakaa, da pojedemo bananu ili da grickamo semenke. Zbog čega semenke? Iz istog razloga: nedostatka životno važnih materija i mikroelemenata u organizmu.
Naravno, mozak će zahtevati i one namirnice od kojih je postao zavisan. I to nije samo alkohol. Jeste li čuli za zavisnike od sira? A od čokolade? Znate li koja namirnica izaziva najsnažniju zavisnost? Po rezultatima istraživanja Nacionalnog instituta za narkologiju SAD, to je pica. Kako napraviti razliku između hira i potrebe? Hirovi našeg mozga su redovni, dok se snažna potreba za nečim javlja s vremena na vreme, uvek iznenada. Postoji još jedan znak: ako vas je začudila želja da pojedete nešto na šta obično ne obraćate pažnju, znači, to vam je potrebno.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top